Saturday, 24 June 2017

Trominutni test ličnosti




(Džonatanu Safranu Foru)

Da li ste prihvatili da ste racionalna manjina ili i dalje zavidite emotivnoj većini?

Da li biste živeli u društvu u kojem niko ne ume da laže?

Da li bi budući roditelji trebalo da polažu test ljudskosti i da li biste bili u komisiji pred kojom se test polaže?

Da li ste nešto prestali da volite zato što su svi počeli to da vole?

Da li biste sada iskoristili minut za razmišljanje ili ćete odmah skrolovati dalje? 

__________________________________________________________

P
r
o
s
t
o
r 

z
a 

r
a
z
m
i
š
l
j
a
nj
e
_________________________________________________________

Ako živite na planeti koja je do pola voda a od pola zemlja - da li biste rekli da živite na ostrvu ili na jezeru?

Da li ovo pitanje postaje manje važno ako vam priznam da je maznuto iz jedne SF priče?

Šta je najviše što biste uradili za svoju domovinu?

Da li podižete papir bačen ispred ulaza u zgradu i bacate ga u kontejner i zašto ne?

Da znate ko krade sijalice iz hodnika u prizemlju, šta biste mu radili?

Da li žmurite kada dokazani zlikovac prelazi na vašu stranu ili ga vraćate gde mu je mesto?

Da li verujete da dobro može pobediti zlo i kako prosuđujete šta je dobro a šta zlo? 

Da li kupujete u knjižarama u čijim su izlozima knjige koje raspiruju mržnju?

Kolika je cena vašeg obraza? 

Koristite pauzu za razmišljanje ili mislite da je kasno za promenu stava te je ionako sve uzaludno?
_________________________________________________________

J
o
š

p
r
o
s
t
o
r
a

z
a

r
a
z
m
i
š
lj
a
nj
e
__________________________________________________________

Da li ste zadovoljni svojim životom?

Odista?

Zašto popuštate?

Šta biste tačno mogli da izgubite?

Za tačan odgovor okrenuti se ka ogledalu.

Za više tačnih odgovora, zažmurite.

Sada znate konačne odgovore, da li se manje plašite?

Vreme za razmišljanje je završeno.


Friday, 16 June 2017

Najdraže pesme drugog frtalja 2017!

Omiljene pesme drugog frtalja 2017 + nekoliko bonusa sa reizdanja iz bliske & daleke prošlosti.

Najnajnajdraže sam ostavio za kraj emisije.

Đuskalice !!! (Chk Chk Chk) Jamiroquai; lepi, plavi okean BitipatibiSakamoto & Sylvian ponovo zajedno, Alt-Jomiljeni rok-end-rol pesnik Fred Thomas, strašan album Fleet Foxes, konačno i Nick Hakim ima prvenac, The Teskey Brothers pokazuju kako bela braća sviraju soul, iznenađujuća Aldous Harding (to je ova sa kačketom)Bedouine koja zvuči kao inkarnacija Koena (to je ova pored), divan snimak koji su napravili Sivert  Hoyem i njegov bend na Akropolju, trubadur Sean Rowe, The Mountain Goats pevaju o tome kako se Andrew Eldtrich vraća kući, Desperate Journalist, novi album The CharlatansPaul Weller je opet snimio remek-delo; pravo iz pakla AlgiersProphets of Rage sa nekoliko poruka za tebe; Del Arno Band & Hornsman Coyote imaju još nekoliko, drugi omiljeni trubadur - Peter MulveyPumarosa, opet preporučujem Auf Wiedersehen; himna proleća od Arcade Fire, fenomenalni TOPS, Dan AuerbachRoger Waters nakon dvadeset i pet godina pauze, Slowdive nakon dvadeset i dve; Ljubičice; novi 
singl za The The i valjda vam je jasno šta je najomiljenija, ukoliko nije - slušajte do kraja. Ima tu još iznenađenja koja nisam pominjao... ;)

Sad - play!




Sunday, 11 June 2017

Tri pasusa kao dokaz da je Džonatan Safran For genijalan pisac































Ili #onokad nešto genijalno otkriješ sa debelim zakašnjenjem.

Prvo čitanje kratke priče "Dvominutni test ličnosti" >> je bilo dovoljno da znam da je Džonatan Safran For pisac za kakvim tragam već neko vreme, no svestan činjenice da nije dobro zaključivati na osnovu samo jedne kratke priče, upustio sam se u čitanje "Izuzetno glasno i neverovatno blizu". 

Slede tri pasusa koji mi dokazuju da me osećaj retko vara. 

*

"A šta je sa malim mikrofonima? Kad bi ih, na primer, svi ljudi progutali, a oni onda puštali zvuke srca preko malih zvučnika koje bismo mogli da držimo u prednjem džepu tregerki? Pa kad noću voziš skejtbord niz ulicu, mogao bi da čuješ svačije srce, a oni bi mogli da čuju tvoje, kao nekakav sonar."


*

"Te noći dok sam ležao u krevetu, izumeo sam posebni odvod koji bi se nalazio ispod svakog jastuka u Njujorku, i bio povezan s veštačkim jezerom. Svaki put kada bi ljudi plačući zaspali, sve suze bi otišle na isto mesto, a ujutro bi onda hidrometeorolog mogao da pročita izveštaj da li je nivo Jezera suza porastao ili opao, i mogli bismo da znamo da li Njujork ima teško srce. A kada bi se nešto zaista užasno desilo - kao pad nuklearne bombe ili napad biološkim oružjem - izuzetno glasna sirena bi se oglasila, upozoravajući sve žitelje da odu do Central parka da postavljaju džakove oko jezera."

*

"A šta je sa napravom koja bi znala svakoga koga i vi znate? Pa kada bi kola hitne pomoći išla niz ulicu, na krovu bi svetleo veliki znak: 


NE BRINITE! NE BRINITE!


ako naprava bolesnika ne detektuje napravu nekoga koga on zna tu u blizini. A ako naprava detektuje napravu nekoga koga bolesnik zaista zna, na vozilu hitne pomoći bi svetlelo ime osobe u vozilu sa ili:


NIJE NIŠTA OZBILJNO! NIJE NIŠTA OZBILJNO!


ili, ako jeste nešto ozbiljno:


OZBILJNO JE! OZBILJNO JE!


I možda bi ljudi koje znamo mogli da se rangiraju prema tome koliko ih volimo, pa ako naprava bolesnika detektuje napravu osobe koju najviše voli ili osobe koja njega najviše voli, i bolesnik je zaista ozbiljno povređen, ili bi čak mogao i da umre, na hitnoj pomoći bi svetlelo: 


ZBOGOM! VOLIM TE! ZBOGOM! VOLIM TE!


Lepo je razmišljati o nekome ko je prvi na listama mnogih ljudi, pa da, kada on umire, vozilo hitne pomoći ide niz ulice do bolnice i sve vreme svetli


ZBOGOM! VOLIM TE! ZBOGOM! VOLIM TE!

*

(Prekucano iz "Izuzetno glasno i neverovatno blizu", strane 11, 49 i 77, izdanje Geopoetike, 2015, prevod Jelene Lazić.)


*

Hvala Sonji i Željki iz Beopolisa koje su otkrile da je po knjizi snimljen i film, što je trebalo da već znam, ali nisam.
Da li je reditelj filma Stiven Daltri (Bili Eliot, Sati, Čitač) takođe genije te je uspeo da od ovakve knjige napravi dobar film biće uskoro jasno). 


Friday, 2 June 2017

Noćurak se raduje letu! [emisija]


„Požuri. Za koju nedelju, za koji dan, za koji čas,
Doći će prve jesenje kiše,
otvoriće se prozori,
I videćeš isti suri predeo što će ti reći: 
Nigde nisi bio, ništa se nije dogodilo“ 

(Jovan Vava Hristić, iz Tri Pesme o Letu)

Pesme o letu, 
pesme koje dobijaju pravi ton tek kada se slušaju na pravoj temperaturi 
pesme koje čine da leto traje duže.

Po abecednom redu...

Bob Dylan,
Cocteau Twins,
Crowded House,
David Gray,
Everything But The Girl,
Fiction Factory,
Fleet Foxes,
K. D. Lang,
Kings of Convenience,
KT Tunstall,
Ljetno Kino Big Band & Vlada Divljan,
Phoenix,
Simple Minds,
Springsteen,
Sundays,
The Beach Boys,
The Chills,
The Clientele,
The Stranglers.
The Style Council,
The War on Drugs,
U pol' 9 kod Sabe,
Van Morrison,
Woods,
Yo La Tengo.





Saturday, 27 May 2017

Zašto sam odlepio na pesmu 'Veliko hvala (i zdravo)' benda Ljubičice


Na svako pominjanje 'protestnih domaćih pesama' većina nas najpre pomisli da ih više-manje odavno nema. Zatim pomislimo na ljute Canetove stihove i Antonove rifove; Kojine pokliče i zamašćeni zvuk basa; na Milana; Kojota ili  Kandu, Kodžu i Nebojšu; u poslednje vreme na 'Ay Karmelu'; nešto stariji Džonijeva tri akorda i šamare koje je delio preko tih durova, tek poneko na "Zabludu" od Jarbola, razoružavajuću studiju stanja u kojem smo - možda tako retko pomislimo na nju zbog toga što je isuviše potresna, verovatnije zato što nema rif, bubanj, bas, već melanholičnu gitaru, onu pratnju duvača i glas koji peva sve ono što osećamo, a ipak se ne pretvori u jecaj do kraja pesme.

Kakogod, pesmu poput "Veliko hvala (i zdravo)" koju su Ljubičice >> objavile pre dva dana, odnosno na 25. maj do sada nismo imali.

Slušam je peti put zaredom, 
treći put bez gledanja u spot i pokušavam da osvestim šta me je to oduševilo na prvo slušanje. I ne mogu da se odredim - da li me više raspamećuje taj spoj parodije i ironije; ili je to drugi deo pesme koji zvuči poput oproštaja grupe ljudi koja je uspela da preživi oluju i ima snage da se mirno osvrne na decenije prošle sa (pod)smehom na licu ili, najverovatnije - plima koja počinje bubnjem i gitarom u trećem delu, odsvirana i otpevana s merom kakva priliči onima koje nije strah od onoga što dolazi, jer znamo da je borba uzaludna, ali od nje nećemo odustati.
A najverovatnije me na sada već šesto slušanje tera sve to zajedno.

Ovako neobična i višeslojna pesma poput "Veliko hvala (i zdravo)" neće tako lako i odmah postati himna nekih budućih protesta ili pesma po kojoj će se pamtiti ove godine. 

Ovo je sporopuzeća ozvučena ljutnja koja putuje lagano ali stiže daleko.

*

"Veliko hvala (i zdravo)" je deo EP-a benda Ljubičice "Rad na zemlji" koji je za preslušanje dostupan ovde >>





Friday, 19 May 2017

Noćurak putuje :: Thinking of A Place (emisija)


Znam da jedan ovo sluša dok vozi putevima Norveške,
drugi dok šeta Firencom,
jedna u Torontu,
neko dok vozi bajs po Pančevu,
neko zagledan u obalu Paname,
putuje zvuk kao da se ovo emituje na dugim talasima, AM skala.
Večeras je muzika prevozno sredstvo,
ali neće sve pesme biti o putu i putovanjima.
Ovo je za one koji slušaju u pokretu,
one kojima se vozi, a ne mogu,
one koji se voze ukrug, od broja do broja na časovniku,
Folder sa muzikom napunjen do vrha,
vozimo kroz noć, dokle god ima puta, kao što kaže Keruak.
doći će na red i pesma koja kaže 'putujemo noću, jer tada strah spava'.
Vozimo – pošto ne možemo da sprečimo ono što dolazi. 

The The, 

Dirtmusic, 
Echo & The Bunnymen, 
Thomas Dybdahl, 
Paul Weller, 
Isobel Campbell & Mark Lanegan, 
Thomas Dolby, 
Vlada Divljan, 
U Škripcu, 
Depeche Mode, 
Massive Attack, 
DJ Shadow, 
Alt-J, 
Richard Hawley, 
Sivert Hoyem, 
Steely Dan, 
J.J. Cale, 
The War on Drugs, 
Ryuichi Sakamoto & David Sylvian.





Tuesday, 9 May 2017

One More Time With Feeling (Nick Cave)

Dve stvari valja znati pre gledanja "One More Time With Feeling", dokumentarnog filma Endrjua Dominika o nastanku albuma "Skeleton Tree" i životu Nika Kejva nakon pogibije sina.

Prva je tehnička: Dominik je imao pravo i mogućnost da snima sve, dok je Nik zadržao pravo veta šta će od snimljenog materijala ostati u finalnoj montaži.

Druga je suštinka: Nik iz prethodnog dokumentarnog filma - "20.000 Days on Earth" i Kejv iz "One More Time With Feeling" nisu ista osoba.


Umesto teoretisanja o bolu, prikazivanju lične tragedije javnosti i tome gde je granica prihvatljivog - ovo obraćanje Nika u kameru, iz druge polovine filma zapravo definiše sve.

"I can do what it says in the books, or what people say to me, that I can reduce and distill this chaotic mess down into a platitude that I can fit nicely into, a greeting card-sized platitude that means something to me, like 'he lives in my heart' or something like that. 

But he doesn't; 
he doesn't live in my heart. 
He doesn't live at all. 

I want to be able to round it all off, but, it's affected me in a way I don't understand. 

I used to be able to predict what I would feel at certain times but now I don't have any handle on things anymore. 
It's frightening. 
Like I don't know why I'm fucking here now, for example. 
Why I'm sitting here with a camera. 
I wouldn't have dreamed of doing that before."

Kao što nisam umeo da pišem o albumu "Skeleton Tree", 
tako ne umem da pišem o ovom filmu, 
ali vam preporučujem gledanje, i to na velikom formatu.

Obrati pažnju na pesmu na odjavnoj špici.
Otpevali su je nastradali Artur, njegov brat Erl i Nik.





Friday, 5 May 2017

Rođendanski miks! :)


Jen...
dva...
prošle dve godine!

(Ako ćemo iskreno - rođendan je bio u utorak, ali sam sačekao petak, tog dana obično mogu svi da dođu na tortu, a i petkom je češće prazna gajba)


Malo noviteta,
red stariteta,
red teta od integriteta,
poneka domaćica,
onda svećica,
još jedna,
prkalice, praskalice, žabice i disko-kugle!

Dan Auerbach za dobrodošlicu,
Neca Falk o bananama koje su važan sastojak za tortu,
Kid Creole & The Coconuts, jer kokosi,
Haustor o životnim ciljevima,
Miladojka YouNeed za paljenje svećica,
Q-Tip za mrdoguz,
Prince, 
Jona Lewie o tome gde je najbolje biti tokom žurke,
Pop Levi da se malo tresu zidovi,
The Dandy Warhols, za to isto,
Cornershop, 
Pixies za spuštanje atmosfere da se gosti bolje međusobno upoznaju,
The Burning Hell da se zapričate,
John Congos za ples,
Ida Maria za masne fote.

Hvala za dosadašnjih 77.000 klikova na "►" 

;)




Wednesday, 3 May 2017

Milenko Milovanov

"U intervenciji Crvene armije koja je počela 4. novembra 1956. godine ubijeno je oko 2.800 Mađara i 700 sovjetskih vojnika. Azil u našoj ambasadi dobilo je 48 ljudi i u njoj su boravili do 22. novembra. Zgradu su sa svih strana opkolili sovjetski vojnici, a kroz prozor, iz nepoznatih razloga, ubijen je ataše za kulturu Milenko Milovanov." 
(Novinska vest)

Stojim kraj ograde kraj koje je prolazio svakog dana, okrećem se leđima ambasadi i gledam u Trg u koji je i on gledao, pre pedeset godina.
Ne mogu da priđem tabli bliže, naša ambasada ne radi iako je radni dan.

Na tom mestu je promenjen tok istorije moje porodice.

Nije ubijen iz nepoznatih razloga. Hitac je bio namenjen njemu, zato što se protivio izručenju revolucionara koji su našli utočište u jugoslovenskoj ambasadi.


Wednesday, 19 April 2017

Dirižabl & Prešlicavanje: Back2Back (dvosat)

Ana Dajić aka Dirižabl >> i ja koristimo činjenicu da smo na Radio Aparatu prve komšije i pravimo svojevrstan "back2back" -  pričamo o muzici, 'pozajmljenim albumima', knjigama, koncertima, protestima i vrtimo The Clash, Definition of Sound, Jensa Lekmana, Majkla Kiwanuku, The Wallflowers, Talking Heads, Pixies i Dejvida Bouvija...

Premijerno na Radio Aparatu >> u sredu 19. aprila od 21 do 23h.
Ukoliko propustiš premijeru, sve te čeka na mreži:


I deo:



II deo:





Sunday, 16 April 2017

If There's a God in Heaven... (Noćurak)

Fotografija: Aleksandra >>


David Bowie traži izlaz iz kokainskog ludila i zove boga u pomoć, 
Elton se pita šta on tamo gore radi, 
Father John Misty se bavi spiskom grehova, 
Lennon prestaje da veruje, 
Hurray for the Riff Raff obrađuju Harisonovu himnu, 
David Byrne i Selena pevaju kako nam On daje slobodu da sanjamo, ali nam ne daje slobodu; 
Regina Spektor se pita kada smemo da mu se smejemo, 
Tori Amos se pita da li je bog ponekad toliko zbunjen i da li mu je potrebna žena koja će brinuti o njemu, 
Mick Harvey tvrdi da bog puši havanu i tako pravi oblake, 
Jim White zamišlja šta bi bilo da Isus vozi kuću na točkovima, Buda motor a Muhamed ide vozom, 
REM ne veruju, 
Paul Weller poredi reči proroka i zaključuje da svi zapravo govore veoma slične stvari,
Craig Finn nalazi boga pogledom u vrhove nebodera koji ga okružuju, neki su tvrdili da su spremni, Nik ne veruje da bog interveniše, 
Matt Johnson ne priziva nikoga u pomoć, jer zna da pomoći nema i tvrdi da je bog "deaf, dumb and blind", 
tu su i Arcade Fire, Jeff Buckley, Violent Femmes, Lee Harvey Osmond, XTC i Depeche Mode koji tvrde da bog ima čudan smisao za humor. 

I smeje se.

Dva sata muzike je pred tobom.




Tuesday, 11 April 2017

Abdusetar Nasir - "Naš gospodar Haifa"


"Ljude više nije bilo lako upokoriti ni smrću, pogotovo što se nekoliko krajnje zastrašujućih odluka upravo razlegalo prostorijama u Savetu halifata.

Poput naleta svežeg vetra otpoče ljudsko urlikanje, koje naprosto zbrisa čitav jedan deo grada. Ljudi su se digli protiv odluka i uredaba što su se gomilale iz meseca u mesec, a od kojih je jedna predviđala i zabranu pisanja na zidovima javnih klozeta.

Kako opaki halifini ljudi nisu mogli da doznaju ko tamo piše sve one otrovne parole, halifa sroči dopunu jednoj ranijoj uredbi. Ovom se predviđalo uklanjanje vrata sa klozeta u svim delovima prestonice. Ostavio je vrata na ženskim klozetima, pošto se lično uverio da su zidovi tamo čisti i klozeti prazni - ako se izuzmu papirni ulošci i maramice.

No, našeg je halifu čekalo iznenađenje. Sutradan posle one noći u kojoj su obesili građanina Abdusetara Nasira, parole se nađoše ugrebane i u zidove ženskih klozeta. To se dogodilo tako što mnogi dobri ljudi, koji su obećavali ustanak i iz najtežih uslova, behu ogrnuli crne ženske abaje* i pohrlili u klozete u ženskim školama i drugim mestima u nadležnosti lepšeg pola da ispišu sve duševne muke, boli i vapaje."

*


Ovo je odlomak iz priče "Naš gospodar Halifa", Abdusetara Nasira. 
Nakon objavljivanja priče Abdusetar je deset meseci proveo u samici.
Objavljena u zbirci "Zločin dostojan poštovanja",
izdanje Geopoetike >>, 2016, prevod Srpka Leštarića.




*Široki crni plašt kojim se muslimanske žene na Srednjem istoku zaogrću kad izlaze iz kuće, pri čemu se naročito pazi da se sakriju kosa, čelo i veći deo lica. - prim. prev.



Saturday, 8 April 2017

Gabrijel Garsija Markes: "Jesen Patrijarha" (fragmenti)

Hannes Wallrafen, "A Day in Macondo" >>

Ovih dana ponovo čitam najbolji šifrarnik vlasti za koji znam; knjigu u kojoj je čitavo šesto poglavlje napisano u jednoj rečenici koja se proteže na više od šezdeset stranica, jer kako pisati o ludilu vlastodršca nego bez upotrebe tačke.
Markes je ovu knjigu pisao sedam godina.


*

"Ne shvatajući da se pohlepa za vlašću ne da utoliti, jer je utoljavanje samo još žešće raspaljuje, pa se tako porok razgranava na veki vekov, od početka mu je bilo jasno da ga obmanjuju ne bi li mu udovoljili, znao je da mu svako ulagivanje papreno naplaćuju, da oružjem sakupljaju onu svetinu što vrvi oko puta kojim prolazi i da mu ushićeno kliče ispod parola sa ispisanim željama, neka nam večno živi dični vođa koji je stariji od svoje starosti, ali s nizanjem nebrojenih leta, on je uvideo da je laž ugodnija od sumnje, korisnija od ljubavi i trajnija od istine, pa se sviknuo da živi plaćajući ponižavajući danak slave, više se ničemu nije mogao začuditi, čak ni kada mu je postalo očigledno da u rukama ima samo privid vlasti, da ga veličaju a slavom ga ne ovenčavaju, da mu se listom povinuju ali za njega ne haju.

(...)


"Sakrili su od njega poruke protesta i preklinjanja iz celog sveta, prećutali su da mu je Sveti Otac Papa uputio telegram izražavajući svoju apostolsku zabrinutost za sudbinu nevine dece, u tamnicama nema više mesta za novopobunjene roditelje, moj generale, nema više dece za izvlačenje lutrije u ponedeljak, do kurca krasnog, u kakva li smo se govna uvalili.

(...) 

Stoga je jedne oficire ubeđivao da ih drugi oficiri uhode, mrsio im životne pute ne bi li ih sprečio da kuju zavere protiv njega, od deset metaka isporučenih kasarnama vazda je bilo osam ćoraka, slao im je barut pomešan sa morskim peskom, dok je istovremeno lično raspolagao zamašnim arsenalom oružja uvek ua dohvatu ruke, u jednom spremištu predsedničke palate, a ključeve tog skladišta je nanizao na alku sa ostalim jedinim postojećim ključevima od vrata koja je samo on mogao otvoriti."

(...)

"...Taj tiranin bogomdan za sprdačenje nikada nije dokučio šta je lice a šta naličje ovog života koji odvajkada obožavamo s neutaživom strašću, niste imali petlju da se suočite s takvim životom, plašeći se da će vam puknuti pred očima ono što je svakom od nas i te kako poznato, da je život težak i prolazan, ali da drugoga nema, generale, nama je odavno jasno ko smo, ali on je za sva vremena utonuo u gluvilo i slepilo neznanja (...) ostavši zanavek gluv za ushićeno klicanje svetine koja se izlila po ulicama i pevala pesme zahvalnice povodom njegove smrti, gluv za trube oslobođenja, praznične prskalice i zvonjave neobuzdanog veselja, čime je svetu objavljena radosna vest da je nemerljivo vreme večnosti 
napokon isteklo."

(Kraj)

(Prekucano iz izdanja 'Prosvete', 1979, prevod Milana Komnenića.)


Saturday, 1 April 2017

U Ogledalu Lune [o koncertu]


Sinoć je magija savladala vreme.

Tišma, Mina, Bale i Firči su, svirajući "Lambo", "Intimu", "Ogledalo Lune", "Muziku" i "Baldera" - dokazali u sat vremena da postoje ljudi i muzika kojima vreme ne može ništa ni oduzeti ni dodati, zato što je vanvremenska i neopterećena duhom vremena.

Sinoć je muzika prevazišla moć reči.

Štagod da napišem o tom magičnom satu - suština i duh mi izmiču; i možda je to pravi razlog zašto se o koncertima Lune tako malo pisalo osamdesetih. 
Ne pomaže ni vrlog reči.

Dugo smo sanjali ovaj koncert,
bili smo,
sve što smo videli u ogledalu stvarno je tamo,
i samo je naše.




Thursday, 30 March 2017

Predizborna Petkovača :: mix



Ja ćutim... ali 

Lyn Collins, 
Stevie Wonder, 
Peter Tosh, 
Bob Marley, 
Linton Kwesi Johnson, 
Jimmy Cliff, 
The Clash, 
Sex Pistols, 
Straight Mickey and the Boyz, 
Jarboli, 
Koja & Hor Čuperak, 
Gile & prijatelji, 
Buffy Saint-Marie, 
i Sharon Jones imaju nekoliko poruka za tebe. 

U miksu korišćeni džinglovi iz serijala "Radio Sloboda" koje je Miloš Jovanović - Hammer snimao i emitovao 2000. godine na Radiju 021.





Sunday, 19 March 2017

Najdraže pesme prvog frtalja 2017 :: emisija


Evo 33 odgovora na pitanje - zašto i dalje tako manijačno preslušavam novu muziku i tragam za pesmama; tražim iznenađenja, lučenje endorfina, oksitocina, dopamina i prolaktina.

Trideset i tri omiljene pesme iz prvog frtalja 2017:

Valerie June, 
First Aid Kit, 
Mark Eitzel, 
Foxygen, 
The Pretenders feat. Neil Tennant, 
Nadine Khouri, 
Daymé Arocena, 
Hurray for the Riff Raff, 
Elbow, 
The Godfathers, 
Father John Misty, 
Kralj Čačka, 
The Magnetic Fields, 
Jarvis Cocker & Chilly Gonzales,
Stone Foundation ft. Paul Weller,
The Jesus And Mary Chain,
Laura Marling,
Sinkane, 

opet Hurray for the Riff Raff,
Jens Lekman...






Sunday, 12 March 2017

Vrtlog reči (o knjizi "Ogledala Lune")


"Najbliži sam tome da kažem da je to bila neka vrsta čuda. A čudo se ne može objasniti, zato i jeste čudo" 

(Aleksandar Žikić, "Ogledala Lune", str. 331)

Kada bi se iz sveta nestvarnih stvari ispred mene ukazao nekakav vremeplov, znam da bih jedan od tri žetona za putovanje iskoristio za koncert grupe Luna, najverovatnije onaj održan u klubu "Ben Akiba", 1982. 

Fragmenti koje sam tokom proteklih godina pronalazio o tom koncertu, kao i dostupni snimci sa nekih drugih koncerata Lune iz tog vremena govore da su Tišma, Bale, Firči i Mina te noći stvorili nešto nestvarno.

Te snimke sa koncerata, uprkos svim tehničkim manjkavostima, znam "u šum" ali ih i dalje preslušavam iako mogu sa lakoćom da ih premotavam 'u glavi' kada god poželim. Album "Nestvarne stvari", jedan od meni najdražih domaćih albuma svih vremena i dalje preslušavam često i glasno - i svako preslušavanja raspiruje uzbuđenje koje u mojoj glavi može da pokrene veoma veoma veoma malo bendova.

U istoriji naše muzike nema benda koji je u vreme postojanja imao tako mali domet i koji je objavio svega jedan album (tiraž: 920 primeraka) a čija muzika tako odjekuje već više od trideset i pet godina i koja iz godine u godinu dobija na vrednosti u svakom smislu te reči. Na dan kada kucam ove redove - na oglasima su za kupovinu dostupna 2 primerka njihovog jedinog izdanja na vinilu.  Jedan primerak je procenjen na gotovo 150EUR, drugi, "u savršenom stanju" - na 300EUR. Na ostalim oglasima piše - prodato.

U ovom tekstu nemam nameru da se bavim biografijom i diskografijom benda - sve je konačno dostupno i u knjizi a ključni podaci dostupni su i na mreži (na primer OVDE >>), ali je za priču važno da je Luna za nešto manje od tri godine ostavila za sobom nekoliko demo snimaka; petnaestak koncerata (ukoliko je Firčijeva računica tačna); nekoliko amaterski napravljenih snimaka sa tih koncerata; tri 'TV spota' sa demo verzijama pesama (jedan od ta tri je za sada izgubljen), te jedan album objavljen nakon što se bend već razišao. 
Snimak reunion koncerta sa Exita 2004 nije u celosti dostupan, dok se studijski snimci koje je bend napravio nakon tog koncerta za sada vode kao "nedostupni".

Naizgled, i možda onima koji se nikada nisu zaista otisnuli od obale i uronili u njihovu muziku - takav zbir nije dovoljan za knjigu velikog formata (28x28 cm, 380 strana) - "Ogledala Lune", koju je nedavno objavilo "Društvo ljubitelja popularne kulture". 

No, 
predistorija nastanka Lune, 
različitost senzibiliteta članova benda, 
njihove predistorije i kasnije karijere, 
tumačenja muzike koju su ostavili za sobom,
kao i ono što je o bendu napisano tokom njegovog postojanja i nakon nestanka 
čine ovu knjigu jednom od najboljih "knjiga o muzici" koju sam do sada pročitao, a pročitao sam ih dosta.

Članovi Lune fotografisani 2016, foto: Predrag Popović

"Odmah na početku, u našu prostoriju za probe došli su neki dobri duhovi. 
Mnogo smo im se dopali, a i oni nama. Ljubomorno smo ih čuvali, iako smo znali da moraju povremeno da izlaze. 
Vremenom, bilo je sve teže čuvati ih. 
Jednog dana, neko od nas im je otvorio rupu i... oni su otišli. 
I nisu se vratili." 
(Zoran Bulatović Bale, str. 186)


Orbitu "Ogledala Lune" čine obimni, tečno vođeni i detaljni intervjui sa njenim članovima. 
Slobodan Tišma (da, isti onaj koji je dobio NIN-ovu nagradu 2012), Zoran Bulatović - Bale, Ivan Fece - Firči i Jasmina Mitrušić - Mina ispričali su priču o svojim životima, predistoriji, Novom Sadu, nastanku Lune, duhu vremena, koncertima, članovima Pekinške Patke, Vraneševićima, oduševljenom Borisu Beleu iz Buldožera koji ih preporučuje za snimanje albuma, probama, snimanjima, začuđenosti Habića i Đorđa Petrovića koliko je bend usviran za snimanje ploče, Tišminim nesigurnostima, dovijanjima, danima kada je bilo neizvesno da li će "Nestvarne stvari" uopšte biti objavljene, kao i onome što je bilo posle, od Novog Sada i Fruške Gore do Amerike i Italije.

Iako ne znam kojim redom su intervjui nastajali i koliko su članovi benda imali uvid u odgovore i pitanja drugih - autori knjige uspeli su, bez obzira na "podeljenost" knjige na četvrtine da stvore utisak paralelne montaže priča - vredan dokumentarnog filma, što je dodatan dokaz umešnosti Predraga Popovića, Gorana Tarlaća i Saše Rakezića.

Intervjue prati i neverovatan broj fotografija, od kojih su mnoge ranije neobjavljene, tekstovi pesama, neobjavljena Minina poezija, kao i "ekranizacija" stare pesme "Metropolis" u strip-izvedbi Aleksandra Zografa/Saše Rakezića. Uz to - niz autorskih tekstova svedoka, saradnika i obožavalaca grupe, odnosno onih koji su prisustvovali koncertima, snimanjima i svim fazama do punog meseca: Vladislav Bajac, Dragan Ambrozić, Dragan Kremer, Aleksandar Žikić, Petar Janjatović i drugi.

U totalu - 380 bogatih, sočnih stranica + reizdanje "Nestvarnih stvari" na CDu.

No - iako obimna i bogata, završetak čitanja ove knjige dovodi do neočekivanog paradoksa: čak ni ovakav vrtlog reči, iskaza, slika, stihova i fotografija - kao ni njeni 'gabariti' nisu dovoljno veliki (i teški) da obuhvate i vežu na jedno mesto - sve. 

Ali, u tome je, upravo, lepota i vrednost ove knjige. 

Sada, konačno, znamo o Luni i njenim orbitama mnogo više, ali to što znamo ne razbija magiju njihove muzike. 
Jer, kao što kaže Žikić u gornjem citatu - Luna je bila čudo, i zato što je čudo - ono se ne može objasniti. 

Ovom knjigom dobijamo uvid u slojeve čuda, a to ga čini još više primamljivim.

Zato "Ogledala Lune" vredi kupiti, čitati i čuvati a CD "Nestvarne stvari" preslušati još mnogo puta.


Jer

"Svetovi se otvaraju 
ispod svakog stabla" 

i dalje.



* (fan video)