Kuća puna pukotina

Čitaj u jednom danu i jednom dahu, nikako na male gutljaje - čak iako je ta kaša ponekad previše vruća ili ljuta, valja zadržati suze i čitati dalje, proviriti kroz svaku pukotinu, opipati.

Čvrsto se veži, prati isključivo zapisano, ne dozvoli sebi lutanje, ramblin' može biti opasan, jer ako na tren zastaneš tokom čitanja –> stići će te sopstveni rep, otežao, načičkan pitanjima koja izbegavaš tolike godine, jer ne smeš ili te mrzi, već toliko godina, sada je možda i prekasno a koga i briga što se samoignorišeš.

Pri drugom čitanju prihvati da u gotovo svakoj rečenici spava nerođeni pasus, ponekad i kratka priča, ponegde i čitav život sveden na punchline. Tek onda, prati sve te meandre, svađaj se sa autorkom u sebi ili naglas, ne slaži se, preziri je, obožavaj ili joj se smej, kako ti drago [šta zapravo raditi sa knjigom osobe koja poseduje dva ista prezimena]

Pročitaj i drugačije impresije o knjizi. Ili ovakve.

Ipak, prvo pročitaj knjigu, osećaj će biti čistiji, pogled bistriji.
Ukoliko ti je stalo do čistog-bistrog pogleda u "roman piroman".

U hladnim noćima ti pojedi sećanje na topao dan

[Etna, leto 2008.]

.

.

.

.

.

.

.

Toplije je.

[o zabrani/nama]

[u vezi sa slučajem mirror be92 i reakciji drugara sa mojblog.rs]


Nikakva samozatvaranja, autocenzure, protesti ćutanjem, uvređenost. Ako je ćutanje zlato, zašto smo sve siromašniji (u ovom slučaju - virtualnim prostorom).

Imamo pod prstima savršen medij koji omogućava beskonačni broj kombinacija prenošenja poruke, ideje, stava, protesta, parodije, zafrkancije, montaže, promene adrese, identiteta, kontinenta. Možemo da radimo mnogo toga što je ne tako davno delovalo kao najluđa fikcija F.K. Dika.

Upravo nas je ta medijska kuća toliko puta inspirisala na razne oblike nepodobština koje su nas učinile živ(lj)im u najintertnijim godinama, sa mnogo opasnijim konsekvencama.

podsećanje >>


"Let-enjem protiv let-argije."

"Što pre stanite ispred ogledala. Još nije kasno da pružite maksimum. Mislite o tome!"

"Poštovana gospodo, otprilike vam je pola sata prošlo od punog sata, vreme je da stenete u živi zid, da stavite ruke između nogu..."

I to je bilo i korisno i sjajno.

Sve, naravno, mora biti odmereno, inače si dvoboj izgubio. Pokušaj sa kao-Veranovim blogom je jeftin, smešan trik, vreća za iživljavanje.

I za kraj, ne mogu a da se ne setim rečenice Jaše Hajfeca (poznatijeg u ulozi violiniste a ne govornika)...

"Ma za koju stranu da se opredelite u nekoj svađi, uvek ćete ustanoviti da su na vašoj strani neki ljude za koje biste više voleli da su na drugoj."

Ukoliko u ovom slučaju dve strane uopšte postoje.